26. Marta 1926. godine, Savoy dvorana otvorila je svoja vrata u Nju Jorku. Ta dvorana je postigla momentalan uspeh sa svojim velikim plesnim podijumom. Noćno plesanje privuklo je većinu najboljih plesača u oblasti Nju Jorka. Podstaknuta prisustvom najboljih plesača i sjajne muzike, muzika u Savoy-u je uglavnom bila Swinging Jazz.

Jedne večeri 1927. lokalni plesni entuzijasta zvani ”kratki George“, posmatrao je neke parove kako igraju. Kada ga je novinar pitao koji ples oni to plešu, slučajno se dogodilo da su se do njega našle novine sa člankom nazvanim “Lindy Hops The Atlantic”, i on je samo odgovorio Lindi Hop. I upravo se taj ples smatra za jednog od predaka Jive-a.

Jive (džajv), je međunarodno priznat naziv za sve njegove pretke, i zapravo spoj svih njih: ’30-tih godina – Lindi hop, Bluz, Sving; 40-tih Bugi-Vugi, Bibop i ’50-tih Rock’n’Roll. Ove plesove, koji su tada bili popularni u SAD, američki vojnici su preneli u Evropu, tačnije u Englesku tokom II svetskog rata. Oni su vrlo brzo su doživeli svoju slavu, jer je njihova muzika takva, da pokreće i poziva na ples i stare i mlade. Posle rata je Boogie uzeo primat u muzici.

Engleski učitelji su uobličili ovaj elegantan ali i dalje živahan ples-Jive. Uz malo sporiju muziku, 1968. godine je zadobio svoje mesto među Latino Američkim plesovima, i značajno promenio imidž plesa, čineći ga uzbudljivijim i bezbrižnijim.

Muzika: brza, pokrena, temperamentna, bezbrižna, osvajajuća, puna životne energije, vesela, mladalačka.
Takt: 4/4
Tempo: 42-44 bpm