Novosadski reporter objavio je izuzetno lep članak o našem instruktoru Goranu Kneževiću. Sa ponosom vam prenosimo tekst u celosti:
Vatreni entuzijazam, konjska snaga, upornost, volja, puno srce, humanost, samopožrtvovanost i mudrost krase ovog deliju. Goran Knežević omiljeni je apotekar Novosađana. Nasmejan, uvek oran da odgovori na sve što mori njegove pacijente, uslužan, dopadljiv, mio i drag, te ne čudi što neki prevale i po nekoliko kilometara samo kako bi stigli u kraj u kojem on stoji za pultom u besprekorno belom mantilu.
Povrh farmacije, Goran je i suvlasnik plesne škole “Fiesta” i jedan od trenera latinoameričkih i standardnih plesova. premda se više ne takmiči kao onomad kada je učestvovao na svetskim i evropskim prvenstvima, bio finalista državnih prvenstava, sada svoje plesne iskustvo i znanje prenosi na one koji znaju koliko ova vrsta umetnosti ume da bude pogodna za zdravlje! Salsa, baćata, valcer, samba, rumba… Bude u njemu strast kojom razvija svoju neverovatnu kreativnost i s kojom pleše život!
Da ovaj momak ume da impresionira, dokazao je razbijanjem stigme, pro vodeći sate sate na telefonu u želji da pomognem mladima da izađu na kraj sa životnim pritiscima, jer već duži niz godina radi kao volonter centra “Srce”, pružajući emotivnu podršku osobama u krizi i prevenciji samoubistva.
“U Srbiji je prošle godine skoro 1.000 osoba izvršilo suicid, od čega je trećina iz Vojvodine. Primimo i po 5.000 kontakata godišnje, što je gorući problem društva, jer su mahom u pitanju adolescenti. Prolazimo kroz specijalnu obuku, a u samom centru volontiraju divni ljudi koji odišu dobrotom i moja je sreća što imam priliku da se družim i radim sa njima. Uglavnom su to pozivi zbog ljubavnih jada, vršnjačkog nasilja koje je u porastu, usamljenosti…”
Kako je moguće da u eri društvenih mreža, telefona, mi budemo toliko usamljeni?
Upravo zbog toga. Telefoni su nam oduzeli viđanje. Kontakt se svodi na puko razmenjivanje poruka, stikera, emotikona. Šta nas zaista tišti i mori, malo ko zna. Otuđeni smo i od ljudi i od nas samih. Pa pogledajte oko sebe – u izlasku ćete svakodnevno naići na sledeću sliku: sedi gomila muškaraca odvojeno od grupe žena i svi “bulje” u telefone! Digitalan život, a šta je sa ljudskim potrebama?
Ljudske emocije smo skrajnuli u vremenu iščašenih vrednosti, kada ljubav tako malo znači.
Šta je to što nam fali?
Pripadnost. Savremen način života doveo nas je do toga da smo postali narod individualista, bez izgrađene kolektivne samosvesti. Žrtve smo ambicije, prosperiteta… Zbog nametnutog tempa života i jurnjave za golom egzistencijom, mladi ostaju zbunjeni, nesigurni i često imaju mračne i suicidne misli. Centar “Srce” i njegovi volonteri zaista mogu da se pohvale da kroz razgovor, bez davanje saveta, što je jedno od pravila, bez osude, jer je to najranjivija kategorija naše zajednice, gde su svi pozivi anonimni i strogo poverljivi, ne postoji bojazan od razgovora. Neke da oni traju i po 45 minuta i zaista su lekoviti i pomažu. Ako vas opsedaju crne misli, obratite se za pomoć. To nije znak slabosti, to je znak da ste alarmirali glavu i da ste svesni da vam je potpora važna, kao i da volite sebe i svoj život.
Goran Knežević podsetio nas je da u moru neljudi žive i oni koji nisu zaboravili šta znači biti čovek.