Značajni izazov današnjeg vremena za čoveka je kako da aktivira i razvije svoje potencijale za negu i bliskost, da aktivno utiče na kvalitet emocionalne veze sa značajnim drugima. Bliskost u partnerskom odnosu čini prostor koji dvoje ljudi kreiraju kroz kontakt, istraživanje i vreme koje posvećuju jedno drugome. Prvi koraci u istraživanju bliskosti mogu biti veoma oprezni i nespretni, ponekad intenzivni ili čak grubi. Na razvoj naših kapaciteta za negu i bliskost u velikoj meri utiče rani razvoj i kvalitet emocionalne veze koju smo ostvarili sa roditeljima. Majka i dete razvijaju intuitivno rezonancu i “ples” od znakova i izražavanja koji su izgrađeni na razumevanju i poverenju, što predstavlja bazu emocionalnog vezivanja. Osobe čije su potrebe emocionalno zadovoljene u detinjstvu, u odraslom dobu imaju izraženo osećanje samoljubavi i samopoštovanja i koriste obrasce sigurne emocionalne veze prema sebi i u relaciji sa drugima. Bliskost se sa emocionalno sigurnim osobama uspostavlja brže, stabilnije i kroz aktivnu razmenu, bez straha da će emocionalno otvaranje doneti emocionalnu povredu, odbacivanje, ili povredu prostora za bliskost.
Ples je šansa da se u partnerskom odnosu aktiviraju naši kapaciteti za bliskost i nadoknadi propušteno, zapravo plesni odnos omogućava da osetimo sebe i drugog na jedinstven i dinamičan način, aktivirajući svoje telo, posebno čulo dodira i intuitivno povezivanje. Usklađivanje plesnog para predstavlja istraživanje fizičkog kontakta i psihološkog prostora.
Za odnos bliskosti je potrebno vreme i strpljenje.
Ples kao autentična tvorevina čoveka, njegova potreba za izražavanjem kroz pokret, ritam, pripadanje‚ ima sled koraka u kreiranju bliskosti. Ples je veoma moćan alat za izražavanje i predstavljanje sebe, u partnerskom odnosu, u grupi. U plesu se razvijamo kroz otpore, prepoznajemo svoje mehanizme povlačenja ili ljutnje kroz nezadovoljena očekivanja, istrajavamo u razvoju svojih kapaciteta. Stanje kojem težimo je fleksibilnost pokreta, taktilnost u dodiru, telesno otvaranje i prepuštanje, intuitivno istraživanje i usklađivanje sa partnerom.
Martha Gram, čuvena balerina i koreografkinja: “Igra je skriveni jezik duše“.
Kako bi jezik duše bio razumljiv potrebno je kreirati nekoliko elementa bliskosti:
Odvojte vreme za uspostavljanje kontakta i pokazivanje uvažavanja za vreme u kojem učimo jedno o drugome.
Prvi dolazak na ples aktivira često radoznalost kod osobe koja zakorači u plesni prostor, jer je istraživanje genetski kodirano kao impuls za razvojem kod svakog čoveka. Nesigurna zona i nepoznato može uz dobro vođenje učitelja plesa pomoći pojedincu ili paru da budu strpljivi i prevaziđu anksioznost prvih koraka. Ovo je način za početak uspostavljanja fizičke i psihološke sigurnosti. Poštovanje potreba partnera i osećaj da čujemo potrebe drugačije od sopstvenih zapravo čini početak plesnog odnosa.
Fokusirajte se na traženje odgovarajućeg odnosa, isprobajte različit dodir, kontakt, izražavanje, oslobodite prostor za kreiranje novog i drugačijeg
Ples je tu da otvori prostor za bliskost i da kroz međusobono izražavanje pronađemo način koji čini zajednički prostor usklađenim i dovoljno izazovnim da podstiče dalju želju za kontaktom. Motivisnje partnera i podrška je spona u međusobnom razumevanju i održavanju zajedničke motivacije i deljenja teškoća i napredovanja. Ohrabrivanje u pokretu, izražavanje osećanja kroz razvoj veštine plesa, kreiranje ponavljanja koraka do osvajanja fleksibilnosti i opuštenosti, podrška jedno drugome kada je potrebno, dovodi do doživljaja zajedničkog napretka i uživanja kroz proces.
Pokažite dopadanje i privlačnost na taj način da se druga osoba oseća prijatno i otvoreno sa vama.
Plesni parovi koji često plešu zajedno imaju vidljivo osećanje energetskog FLOW-a ili energetske usklađenosti, što čini par posebno privlačnim u oku posmatrača, a u telu plesača se u tom momentu pojavljuje osećanje MI, gde se gubi individualna granica i pojavljuje attunement-međusobna telesna usklađenost. Seksualnost je prirodni deo nas samih, a ples pruža kultivisan okvir i formu za iskazivanje i doživljaj. Radost partnera kada odigraju ples u kojem osećaju zajednički flow je nezamenljiv i jedinstven, odražava ispunjenost, radost, energiju, prepuštanje momentu sada i ovde. Ovaj momenat je nezamenljiv.
Govorenje i osvešćivanje unutrašnjeg doživljaja
Tokom i nakon plesa je značajno identifikovati unutrašnji osećaj relaksiranosti i opuštenosti u telu, osećaj energetske aktivacije i stanja uma koji doživljava prepuštanje i spontanost pokreta. Razgovor i osvešćivanje ličnog i zajedničkog doživljaja može doneti partnerima međusobno upoznavanje u dimenziji telesnog i emotivnog doživljavanja. To je unutrašnje bogatstvo pojedinca koji imamo mogućnost da podelimo i na taj način ostajemo radoznali i bliski sa svojim partnerom. Bliskost u odnosu se može razvijati na različite načine, ali je ples optimalan način koji afirmiše rast i razvoj kapaciteta za bliskost, čineći tako proces promene lakšim. Podrška u napredovanju, pravilno usmeravanje instruktora i fleksibilan osećaj za druge, pipadanje u grupi, imaju za efekat naše samovrednovanje i podstiče potrebu da na pozitivan način utičemo na druge. Zato je telesno otvaranje neophodan faktor bliskosti, a ples optimalan terapijski okvir koji do promena dolazi orijentacijom na potencijale svakog pojedinca.