F I E S T A

Imate pitanje?




Kratak vodič kroz plesni bonton

Bonton je tu da pomogne da se svako oseća lepo i prijatno na plesnom dešavanju, bilo da je to čas, plesno veče ili neki drugi događaj, stoga obratite pažnju.

Plesni bonton je vodič koji nam pomaže da se snađemo u različitim plesnim situacijama. Zašto je to važno za nas? Zato što je dobro znati pravila ponašanja u plesnim krugovima. To će nam pomoći da se osećamo sigurnije, izbegnemo nezgodne situacije i uživamo u plesnom iskustvu.

Vaša odeća i modni dodaci moraju biti udobni, sigurni po druge, kao i da oslikavaju kulturu i nivo formalnosti plesnog dešavanja. Najvažnije, ne zaboravite plesne cipele!

Ples ima svoju kulturu. Ukoliko želite da budete deo tog sveta, da se priključite plesnoj grupi i uživate u njihovom društvu, dobra je ideja ispratiti pravila odevanja, što je jedan od preduslova da budete prihvaćeni.

Što je formalniji događaj, takvo je i oblačenje. Na primer, ukoliko ste pozvani na dobrotvorni bal, očekuje se da muškarci budu u svečanom odelu ili smokingu, a dame u večernjim haljinama. Sa druge strane, na časovima plesa u vašoj školi nema potrebe za formalnim oblačenjem.

Nije toliko teško koliko se čini. Ukoliko ipak imate nedoumicu, uvek možete pitati svog instruktora ili organizatora o dres-kodu.

Ovde vam dajemo mali vodič i objašnjenje za pravila oblačenja, koja može biti naznačena na pozivnicama i obaveštenjima, kao i generalnu ideju šta da obučete na različitim plesnim dešavanjima:

Protokol – šta obući?

White tie – najformalniji oblik oblačenja. Za džentlmene to znači frak sa odgovarajućim pantalonama sa štraftom na spoljašnjoj ivici nogavica, bela leptir mašna, beli prsluk i bela košulja. Bele rukavice mogu biti dobar dodatak. Za dame to je balska haljina, po mogućstvu sa otvorenim leđima i dekolteom.. Rukavice do lakata su takođe lep detalj.

Black tie – Muškarci nose crni smoking, pantalone sa štraftom, pojas i leptir mašnu.Fraza “black tie” ne odnosi se na boju leptir mašne. Zapravo, mašna u boji (koja se slaže sa bojom pojasa) je vrlo popularna. Dame nose balske haljine.

Black tie optional – kao iznad navedeno, osim što muškarci imaju opciju nošenja regularnog odela sa kravatom (leptir mašna poželjnija), a dame koktel ili večernju haljinu. Kraće suknje nisu poželjne.

Formalno – Džentlmeni u odelima sa kravatom (česta adekvatna zamena za odelo je sportski sako), dok su dame u koktel ili večernjim haljinama.

Polu-formalno – elegantne pantalone, košulja i kravata, sako po želji. Druga opcija je prsluk ili tanji džemper koji otkriva kravatu. Donja granica formalnosti može proći bez kravate, sa npr. rolkom. Dame su u večernjim haljinama, ali i ostale šik (stilizovane i elegantne) kombinacije su takođe poželjne (npr. šire, lepršave pantalone…)

Kežual stil – Odnosi se na časove plesa, plesne radionice i sl. Muškarci nose pantalone i jednobojnu majicu, rolku ili polurolku ili polo majicu. Dame imaju mnogo širu paletu kombinacija. Koristite maštu i osećaj za modu. Ne zaboravite plesne cipele!

Latin – Ovo se odnosi na plesna dešavanja gde se igra uz latino ritmove, kao što su: ča ča ča, salsa, merenge, baćata… Za muškarce svaka košulja, jednobojna majica ili polurolka, pantalone i plesne cipele. Sako može, ali prsluk može biti više stilski. Za razliku od ostalih plesnih stilova, ovde su svetle i raznobojne kombinacije prihvatljive, iako tamnije preovladavaju. Dame mogu nositi provokativniju odeću: i kraće i duže suknje su popularne, kao i dekolte ili dvodelne kombinacije gde se vidi stomak.

Milonge (plesne večeri argentinskog tanga) – oblačenje bi trebalo da odgovara lepoti ovog plesa. Muškarci bolje izgledaju u odelima, dok je za dame najbolji izbor suknja ili haljina, ne previše duga ili previše provokativna. Nemojte nositi velike ogrlice koje se trljaju o muškarca pri bliskom zagrljaju. Muškarci nose kožne cipele, a dame tango cipele sa visokom štiklom.

Sving – Ne postoje stroga pravila. Prikladan i šik autfit, često neformalan. Mnoge vrste svinga su brzog tempa, energične i zahtevaju akrobatiku, pa je od velike važnosti prilagoditi odeću tome. Npr, damama se ne savetuju kratke i uske suknje. Postoji simpatičan trend, pogotovu u lindi hop grupama, da se  oblače u stilu 30-ih i 40-ih godina, ali to svakako nije uslovljeno.

Udobnost i sigurnost:

Nosite odeću u kojoj vam je lagano i lepo da plešete, ali pri tome mislite i na partnera.

Koliko god je neformalno plesno dešavanje, uvek nosite plesne cipele. Izbegavajte patike i obuću sa gumenim đonom. One se lako lepe za podlogu, pa tokom okreta može doći do povrede kolena ili zgloba.

Izbegavajte haljine na bretele, specijalno kod aktivnog plesanja. Znojava i vlažna koža nije prijatna na dodir.

Rukavi koji su vrećasti ili nisko sečeni ispod pazuha nisu dobro rešenje, pogotovo u latino i sving plesovima, zato što partneru smetaju da vas neometano drži za leđa.

Modni detalji, kao što su veliko prstenje, satovi, broševi, opuštene i dugačke ogrlice, velike kopče na kaiševima, mogu biti opasni. Mogu se zakačiti za partnerovu odeću, ogrebati ili napraviti modrice.

Plesači – ako nemate gde da ostavite ključeve ili sitan novac, držite ih u levom džepu pantalona. Na taj način manja je verovatnoća da ćete smetati partnerkama.

Duga kosa mora biti pokupljena ili vezana u rep. Teško je stati u zatvoreno držanje kada dama ima dugu puštenu kosu koja se često zapetlja u muškarčevu desnu ruku. Takođe, nije baš zabavno biti udaran u lice kosom tokom njenog okreta.

Lična higijena

Ples je aktivnost pri kojoj dvoje ljudi staju u bliski kontakt.

Pre plesa:

– Istuširajte se i koristite antiperspirant.

– operite zube i koristite osvežavajuće bombone.

– Suzdržite se od hrane koja proizvodi snažan miris.

– Miris cigareta u dahu ili na odeći može biti vrlo neprijatan.

Tokom plesa:

– Proverite svoju higijenu periodično

– Tokom duže plesne aktivnosti, osvežite se i povremeno obrišite maramicom

– Plesači, možete poneti dodatnu majicu na ples, ukoliko vam zatreba za presvlačenje.

Ples je društvena aktivnost. Pitajte druge za ples. Nemojte plesati samo sa jednim partnerom cele večeri.

Poziv na ples

Kada želite da pitate nekoga za ples, najbolje je da to uradite nekom od klasičnih fraza:

  • Mogu li da Vas zamolim za ovaj ples?
  • Možemo li otplesati ovaj valcer/rumbu/fokstrot?
  • Jeste li za ples?
  • Hoćemo li da plešemo?
  • Želite li da plešete?

U prošlosti tradicija je bila da je muškarac taj koji prilazi dami i poziva je na ples. Ali se ovaj običaj vremenom promenio, pa je danas sasvim uobičajeno da i dama upita partnera za ples, čak i na formalnim dešavanjima.

Ukoliko se vaš željeni partner nalazi u grupi, budite nedvosmisleni i ostvarite kontakt očima kada pitate za ples. Ako nejasno i nesigurno priđete grupi, može se desiti da dve osobe pomisle da ih pozivate. Možete samo zamisliti kako se nelagodno oseća osoba na koju se to nije odnosilo. Stoga izbegnite tako neprijatne situacije odlučnim pristupom.

Šta ukoliko želite da priđete nekome ko je u tom trenutku zauzet razgovorom? Da li je prihvatljivo da prekinete konverzaciju pozivom na ples? Neki bi rekli da samo prisustvo na plesnom dešavanju ukazuje želju za plesom i da treba pokušati, dok drugi smatraju da to nije pristojno. Prema našem mišljenju, pitajte nekoga za ples ukoliko mislite da je spreman i da će uživati plešući sa vama u tom momentu. Ovo zahteva da dobro prosudite momenat. Takođe, ako nekoga dovoljno poznajete da znate da neće smetati da bude prekinut, slobodno priđite i pitajte za ples. Još jedan od načina je i da lagano prođete pored ličnog prostora potencijalnog partnera, što je oko jednog metra. To vam daje šansu da zamolite za ples. Ukoliko vaše prisustvo ostane neprimećeno, možda je bolja ideja da nađete nekog drugog za taj ples.

Procena situacije je važna. Ako neko sedi u bliskom kontaktu sa svojom voljenom osobom šapćući nežnosti, tada svakako nije dobar trenutak. Ili, na primer, vaš potencijalni partner deluje kao da se dosađuje u nametntom razgovoru. Da, pravi je trenutak da stanete blizu. Čim ostvarite kontak očima, nasmešite se i upitajte: “Plešemo?”. Obično, to bude sasvim dovoljno.

Nekada se desi da dve osobe isovremeno zamole nekoga za ples. U toj situaciji, plesni bonton preporučuje da pitana osoba prihvati jedan poziv, pri čemu ponudi drugoj osobi jedan ples kasnije.

Današnji početnici sutra će biti vrsni plesači, pa budite fini i plešite sa njima.

Koga pitati?

Ako bi svaka osoba plesala samo sa jednim ili dva partnera tokom događaja, socijalna dinamika plesanja bi bila ugrožena. Iz tog razloga, plesna etikecija ohrabruje sve da plešu sa što više različitih partnera. Ovo će osigurati raznovrsnost partnerstava na podijumu, i pružiće priliku svakome da zapleše. Konkretno, nije u skladu sa plesnim bontonom plesati više od dva uzastopna plesa sa istim partnerom.

Često kršenje ovog pravila je celovečernje plesanje sa svojom pratnjom. Nepisano pravilo je da prvi i poslednji ples budu rezervisani za vašu pratnju, a ostatak vremena možete slobodno zaplesati i sa nekim drugim.

Nažalost, ima i onih plesača koji sebe smatraju previše dobrim da bi plesali sa početnicima, koji ne mogu da isprate njihov nivo. Često je slučaj da upravo oni nisu tako dobri kao što misle. Njima je potreban bolji partner, jer samo tako mogu da prikriju svoje nedostatke, lošu tehniku ili vođenje. Pravi dobri plesači rado prihvataju izazov plesanja sa onima na nižem plesnom nivou i zaista uživaju u tome. Dobri plesači čine da njihovi partneri izgledaju dobro.

Ne odbijajte ples, osim ako apsolutno morate. Ako odbijete, ne možete plesati uz tu pesmu sa nekim drugim.

Odbiti poziv na ples

Biti odbijen je uvek neprijatan osećaj. Za početnike i stidljive ljude je još teže da to prihvate i može ih čak potpuno obeshrabriti. Plesna etikecija nalaže da se poziv na ples ne odbija u najvećem broju slučajeva. Na primer, ne postoji adekvatan način da se odbije poziv samo na osnovu toga što biste više voleli da plešete sa nekim drugim. Prema tradiciji, jedini ljubazan način odbijanja je jer: (1) ne znate ovaj ples, (2) morate malo da odmorite ili  (3) ste baš ovaj ples obećali nekom drugom.

Ove izgovore treba koristi pažljivo. Ukoliko ste odbili ples, najlepše bi bilo da ponudite neki sledeći: “Ne, hvala, moram malo da odmorim. Ali bih vrlo rado kasnije jedan, ako ste raspoloženi.” Takođe, odbijanje plesa podrazumeva da nećete plesati uz tu pesmu, to bi bilo bezobzirno i nepristojno.

Da li je prema bontonu dozvoljeno odbijanje u još nekom slučaju, pored navedenih? Da. Ukoliko neko ne zna za meru, ponaša se nepristojno ili plesanje sa tom osobom nije sigurno po vas (npr. sudara se sa drugim parovima na podijumu), sasvim je u redu da ljubazno i odlučno odbijete kompletno plesanje. Najbolje je reći: “Ne, hvala”, bez dodatnih pojašnjenja ili argumenata.

Biti odbijen

Ne uzimajte odmah zdravo za gotovo. Plesno veče može trajati satima i malo je njih koji mogu da izdrže neprekidno da plešu cele večeri. Svi moraju napraviti pauzu s vremena na vreme. To znači i mogućnost odbijanja jednog ili dva poziva kad god se pravi pauza. Savet stidljivim plesačima i naročito početnicima – nemojte da vas obeshrabri ako ste odbijeni jednom ili dvaput.

S obzirom na to da su polaznici škola plesa u većini slučajeva vrlo učtivi i ljubazni, ukoliko se često dešava da ste odbijeni, to treba da vam bude signal, i bila bi dobra ideja da preispitate svoje plesne i socijalne interakcije, ili porazgovarate na individualnom času sa svojim plesnim instruktorom.

Progresivni plesovi se kreću po ivici plesnog podijuma, stacionarni ostaju u sredini.

Na plesnom podijumu

Plesni pravac – smer kretanja parova na plesnom podijumu je suprotan od smera kretanja kazaljki na satu. Ovo se odnosi na sve progresivne plesove kao što su valcer, fokstrot, tango… Latino, karipski i sving plesovi su manje-više stacionarni i nemaju pravac plesanja. Ponekad je moguće uz istu pesmu plesati više od jedne vrste plesova, npr. fokstrot i disko, pa bi u tom slučaju plesači diska zauzeli centralni deo podijuma, dok bi se fokstrot plesao duž ivice podijuma.

Izlazak na plesni podijum – Ukoliko je pesma već krenula i parovi već plešu na podijumu, oni koji žele da im se priključe moraju voditi računa i to uraditi tako da ih ne ometaju. Pre nego krenete na podijum i zauzmete poziciju, važno je da pogledate suprotno od plesnog pravca i izbegnete da nekome blokirate ili presečete put, ili još gore, napravite kompletan zastoj.

Na kraju plesa – Kada se ples završi i pre nego se rastanete, zahvalite partneru. Ukoliko na vaše: “Hvala!” dobijete odgovor: “Molim.”, može vam dosta reći o osobi  sa kojom ste plesli. Mnogo bolji odgovor: “Hvala Vama/tebi!” govori da nije stvar o usluzi koju vam je neko učinio, već se odnosi na ljubaznost i pristojnost.

Ako ste uživali u plesu sa partnerom, stavite to do znanja. Uputite kompliment na njegovo/njeno plesanje. Budite sdračni, čak iako nije najbolji plesač. Napomenite određenu stvar ukoliko možete, npr: “Zaista sam uživala u duplom okretu. Poveo si me savršeno!” Ukoliko biste želeli ponovo da plešete sa tim partnerom, ovo je pravi trenutak da to pomenete: “Divno smo plesali ovaj valcer! Volela bih da probam jedan ča ča ča sa tobom kasnije.” Ali ne zaboravite da je previše plesanja sa istim partnerom ili bukiranje previše plesova unapred kršenje plesne etikecije.

Izlazak sa plesnog podijuma – Kada se pesma završi, napustite podijum graciozno što brže možete. Tradicija nalaže da partner pruži ruku partnerki i otprati je do njenog mesta. Iako je ovo povezano sa zastarelim običajem da je isključivo partner taj koji moli za ples, ovo je lepa pažnja. U svakom slučaju, imajte na umu da vaš partner možda želi da pleše i sledeći ples. Nemojte ga zadržavati pričom posle plesa, ukoliko vidite da je spreman da potraži novog partnera.

Budite obazrivi prema drugim parovima na podijumu. Vežbajte korišćenje prostora, ne presecajte put i ne razdvajajte ih. Bez podizanja i koreografisanih koraka na plesnim večerima!

Deliti podijum sa ostalim parovima – Odgovorno korišćenje podijuma za ples podrazumeva da vodite računa o parovima oko vas. Ukoliko neka figura zahteva kretanje u nazad, suprotno pravcu kretanja, mora se izvoditi vrlo pažljivo i jedino kada ne postoji mogućnost da dođe do sudara sa drugima. Izbegavajte bliski kontakt sa ostalim parovima, posebno manje iskusnim. Budite spremni da promenite pravac kako biste izbegli gužvu. Ovo zahteva razmišljanje i planiranje unapred, tako da kretnju usmerite prema slobodnim mestima na podijumu (floorcraft). Iako ovo zvuči vrlo komplikovano, posebno početnicima, vremenom i vežbanjem postaje spontano.

Deljenje podijuma nekada podrazumeva i odlazak sa istog. Ako je previše plesača, oni uviđajniji će se povući s vremena na vreme, ostavljajući prostora za ostale. To se primenjuje i u slučaju nesrazmere broja plesača i plesačica, pa bi bilo lepo dobrovoljno se povući  svakih nekoliko plesova kako bi svako dobio šansu da zapleše.

Još jedan aspekt deljenja podijuma je prilagođavanje brzine i progresivnosti “uslovima na putu”. Ukoliko bi vaša kretnja ugrozila druge i primorala ih da stanu ili se sklone, sigurno bi se osećali loše i smatrali da ste im preoteli podijum.

Podizanja (Aerials and lifts) i koreografija – sve što se može reči za podizanja na plesnim večerima je – ne radite ih! Iako mogu izgledati odlično i oduševiti druge, njihovo izvođenje zahteva dugo vežbanje sa kvalifikovanim instruktorom. Nemojte ih raditi sami i nikako na podijumu za društvene plesove. Podizanja mogu biti izuzetno opasna i povrediti druge, pa ih shvatite ozbiljno. Isti princip se primenjuje i na različite vrste spuštanja (drops).

Izbegavajte figure koje vaš partner ne može da izvede: plešite na nivou svog partnera. Nikada ne krivite partnera za grešku.

I greške su deo plesa

Nikada nemojte kriviti partnera ako dođe do greške u koracima. Uzećemo primer koji se desio na jednom plesnom dešavanju paru početnika, kada je parterka je rekla partneru: “Ja mogu sa svima da uradim ovaj korak, osim sa tobom!”. Da li je bila u pravu, ili ne za ovu priču je nevažno. Poenta je u tome što je bila neljubazna i prevršila meru. Čak i da je partner pogrešio, nije smela tako da reaguje. Bez obzira čija je greška, trebalo je samo da se nasmeju i nastave dalje. Prihvatanje krivice može biti džentlmenski potez, ali nemojte se preterano izvinjavati, niti ima vremena za to, niti će se partner osećati prijatno. Ponekad partner ni ne primeti grešku, a u svako drugom slučaju “izvini” uz osmeh je dovoljno, bez obzira ko je napravio.

Izbegavajte figure koje vaš partner ne može da izvede: plešite na nivou svog partnera.

Da li je vaš partner uživao u plesu?

Plesanje na nivou plesnog znanja partnera – često se dešava da par na plesnom podijumu nije istog plesnog nivoa. U tom slučaju važno je da partner koji je iskusniji prilagodi nivo svom partneru. Sledeći saveti se odnosi pre svega na one koji vode (leaders): kada plešete sa nekim prvi put, krenite sa osnovnim figurama pre nego postepeno pređete na komplikovanije korake. Osetićete koji je to nivo na kome se oboje osećate prijatno i memorišite ga i za sledeće igranje sa tim partnerom. Isto se odnosi i na one koji prate (followers), mada u manjoj meri. Ukoliko radite dodatne sinkope, okrete, solo korake i slično, to može biti ometajuće i čak zastrašujuće za manje iskusne partnere.

Imajte osećaj za ono što vaš partner voli ili ne voli – Dobri plesači žele da se njihovi partneri osećaju komforno i uživaju u plesu. Ovo zahteva osećaj za partnerove afinitete, koji mogu imati različite forme. Neki partneri ne vole okrete (mnogo okreta u nizu), dok neki uživaju u istim. Neki vole da se igraju sa sinkopiranjem, neki ne. Ima mnogo ovakvih primera, pa pokušajte da ih otkrijete i osetite kod svog partnera. To nije tliko teško, ali ako se dvoumite, prosto samo pitajte.

Smejte se, budite srdačni, galantni, budite fini.

Ponašanje – Budite galantni, smejte se i ne zaboravite da gledate svog partnera. Trudite se da zračite toplo i pozitivno na podijumu, čak i ako to nije vaš lični stil. Mnogi od nas vode užurban život, balansiraju između učenja, posla, porodice i ostalih obaveza. Težak i iscrpljujući dan ne može biti izgovor za depresivno ili na bilo koji način neprijatno ponašanje na plesnom podijumu. Takođe, dešava se da ne plešemo uvek sa svojim omiljenim partnerima. Ovo takođe nije osnova za hladan odnos prema partneru. Jednom kada ste pozvali na ples ili prihvatili ples, važno je da budete pozitivni, iako se ne osećate baš entuzijastično. Plesači, vodite računa i o svom egu. Dok je zdrava svest o sebi i svojim kvalitetima dobra u međuljudskim odnosima, ne zaboravite da je mnogo bolje kada se na to doda i doza skromnosti. Nemojte da vam vaše plesne sposobnosti ili atraktivan izgled udare u glavu, već imajte na umu da takvo mišljenje često zna da bude precenjeno.

Bez neželjenog podučavanja na plesnom podijumu.

Podučavanje na plesnom podijumu

Postoje dva aspekta na ovu temu:

Neželjeno podučavanje – nažalost, ovo je najčešće kršćenje pravila plesnog bontona. Ovo se dešava kada plesači zastanu u sred plesa kako bi ispravljali svog partnera ili im objašnjavali kako da urade određenu figuru. Ironično, uglavnom se greška događa upravo onima koji nisu u stanju da podučavaju, jer iskusniji plesači, kao što smo napomenuli, plešu u na nivou svog partnera. Pa i za njih to nije mesto za učenje, već je mnogo bolje koncentrisati se na figure i obrasce koje oba partnera mogu da izvedu i uživaju u tome. Neželjeno podučavanje može biti ponižavajuće i da pokvari zabavu.

Podučavanje uopšte –  Za mnoge može biti laskavo ukoliko ih konsultuju za plesno mišljenje. Mada ne toliko grubo, i ovo može biti kršenje pravila bontona, pa je dobra ideja povesti računa.

Hipotetički scenario: Plesač čuje svoju omiljenu pesmu i uzbuđeno upita prvu nepoznatu osobu do sebe za ples. On zaista želi da pleše uz tu pesmu, a ona kaže: “Nikada nisam plesala ovaj ples. Možeš li me naučiti?”. Ali ovo je pesma uz koju on hoće samo da uživa u plesu. Iz ovog ili bilo kog drugog razloga ne želi da provede vreme učeći je, ali ne postoji ljubazan način da se izvuče. U ovoj situaciji ona (1) ga ne poznaje, (2) traži od njega da je podučava u trenutku kada je pitao za ples i (3) ne zna ništa o tom plesu, pa ne može da kaže “Hajde, ali da plešemo samo osnovne korake.”

Neprijatno, zar ne? Ali ne mora da bude tako. Plesači mogu dosta da nauče jedni od drugih, potrebno je obratiti malo pažnje na nekoliko činjenica koje će napraviti užitak od toga:

– Nemojte reći “Nauči me” u trenutku kada te neko pozove na ples. Ako pitate nekog ko je stidljiv, osetiće se zatečeno i vezanih ruku, provešće nekoliko minuta sa vama i onda će vas izbegavati do kraja večeri. Ako nije stidljiv, neće vas učiti i zbegavaće vas do kraja večeri.

– Sledeći pristup je daleko bolji – kada ste upitani za ples, možete reći: “Zaista bih želeo/la, ali ne znam ovaj ples.” Ovo pokazuje da biste želeli malo pomoći, ali bez ikakvog pritiska. U ovoj situaciji pozivalac može ponuditi da vas izvede na podijum i zapleše par osnovnih koraka ili ukoliko nije baš  oran, prihvati to kao odbijanje plesa: “Oh, šteta, bilo bi baš zabavno. Možda možemo zaplesati neki drugi kasnije?”

– U svakom slučaju najbolje je za to upitati prijatelja, ili bar nekog sa kim ste već zaplesali ples ili dva. Ako ništa drugo, eto motivacije da što pre steknete mnogo plesnih prijatelja. Ako želite da dobijete par uputstava ili saveta u vezi sa plesom, u svakom slučaju sačekajte dok ne završi sa plesanjem.

Da zaključimo, u plesu primenjujete ono što ste naučili u životu – kako da se ophodite prema ljudima sa poštovanjem. Ali znajte da ćete na svom plesnom putu postati osećajnija i komunikativnija osoba i stvoriti bolju povezanost sa ljudima oko vas. Naučićete da budete bolja verzija sebe!