Bonton je tu da pomogne da se svako oseća lepo i prijatno na plesnom dešavanju, bilo da je to čas, plesno veče ili neki drugi događaj, stoga obratite pažnju.

Plesni bonton je vodič koji nam pomaže da se snađemo u različitim plesnim situacijama. Zašto nam je to važno? Zato što je dobro znati pravila ponašanja u plesnim krugovima. To će nam pomoći da se osećamo sigurnije, izbegnemo nezgodne situacije i uživamo u plesnom iskustvu.

Vaša odeća i modni dodaci trebalo bi da oslikavaju kulturu i nivo formalnosti plesnog dešavanja, ali i da budu udobni i sigurni po druge. Najvažnije – ne zaboravite plesne cipele!

Ples ima svoju kulturu. Ukoliko želite da budete deo tog sveta i da se priključite plesnoj grupi, za početak je dobra ideja ispratiti pravila odevanja.

Što je formalniji događaj, formalnije je i oblačenje. Na primer, ukoliko ste pozvani na dobrotvorni bal, očekuje se da muškarci budu u svečanom odelu ili smokingu, a dame u balskim haljinama (white tie/black tie). Ako je u pitanju plesno veče, muškarcima se preporučuju elegantne pantalone i košulja, i po želji sako, kravata ili leptir-mašna, a za dame koktel ili večernje haljine, kao i ostale stilizovane i elegantne kombinacije, poput širih, lepršavih pantalona.

S druge strane, na časovima plesa u vašoj školi nema potrebe za formalnim oblačenjem, već je kežual stil sasvim na mestu: muškarci nose pantalone i jednobojnu majicu, rolku ili polo majicu, dok dame imaju mnogo širu paletu kombinacija, stoga koristite maštu i osećaj za modu. Ne zaboravite plesne cipele!

Nije toliko teško koliko se čini. Ukoliko ipak imate nedoumicu, uvek možete pitati svog instruktora ili organizatora o dres-kodu.

Udobnost i sigurnost

Nosite odeću u kojoj vam je lagano i lepo da plešete, ali pritom mislite i na partnera.

Koliko god je neformalno plesno dešavanje, uvek nosite plesne cipele. Izbegavajte patike i obuću s gumenim đonom. On se lako lepi za podlogu, pa tokom okreta možete povrediti kolena ili zglobove.

Rukavi koji su vrećasti ili nisko sečeni ispod pazuha nisu dobro rešenje zato što partneru smetaju da vas neometano drži za leđa.

Modni detalji kao što su veliko prstenje, satovi, broševi, opuštene i dugačke ogrlice, velike kopče na kaiševima umeju biti opasni. Mogu se zakačiti za partnerovu odeću, ogrebati ili napraviti modrice.

Plesači – ako nemate gde da ostavite ključeve ili sitan novac, držite ih u levom džepu pantalona. Na taj način manja je verovatnoća da ćete smetati partnerkama.

Duga kosa bi trebalo da bude pokupljena ili vezana u rep. Teško je stati u zatvoreno držanje kada dama ima dugu puštenu kosu koja često ume da se zapetlja u muškarčevu desnu ruku. Takođe, partneru ili partnerki nije nimalo prijatno da ih udara kosa prilikom vašeg okreta.

Lična higijena

Ples je aktivnost pri kojoj dvoje ljudi staju u bliski kontakt.

Pre plesne aktivnosti bi bilo poželjno:

– da se istuširate i stavite antiperspirant,

– da operete zube i koristite osvežavajuće bombone,

– da se suzdržite od hrane koja proizvodi snažan miris,

– da imate na umu da miris cigareta u dahu ili na odeći može biti vrlo neprijatan.

Tokom plesne aktivnosti:

– periodično proverite svoju higijenu,

– osvežite se i povremeno obrišite maramicom ili peškirom,

– možete poneti dodatnu odeću ukoliko vam zatreba za presvlačenje.

Ples je društvena aktivnost. Pitajte druge za ples. Nemojte plesati samo s jednim partnerom cele večeri.

Poziv na ples

Kad želite da pitate nekoga za ples, najbolje je da to uradite nekom od klasičnih fraza:

• Mogu li da Vas zamolim za ovaj ples?
• Možemo li otplesati ovaj valcer/rumbu/fokstrot?
• Jeste li za ples?
• Hoćemo li da plešemo?

Tradicija je bila da muškarac prilazi dami i poziva je na ples, ali se ovaj običaj menjao u skladu s vremenom pa je danas sasvim uobičajeno da i dama upita partnera za ples, čak i na formalnim dešavanjima.

Odlučnim pristupom izbeći ćete potencijalne neprijatne situacije. Na primer, ako se vaš željeni partner nalazi u grupi, budite nedvosmisleni i ostvarite kontakt očima kad pitate za ples. Svako nejasno i nesigurno prilaženje grupi može dovesti do nesporazuma i da dve osobe pomisle da ih pozivate. Možete samo zamisliti kako bi se nelagodno osećala osoba na koju se to nije odnosilo.

Šta ukoliko želite da priđete nekome ko je u tom trenutku zauzet razgovorom? Da li je prihvatljivo da prekinete konverzaciju pozivom na ples? Neki bi rekli da samo prisustvo na plesnom dešavanju ukazuje na želju za plesom i da treba pokušati, dok drugi smatraju da to nije pristojno. Prema našem mišljenju, pitajte nekoga za ples ukoliko mislite da je spreman i da će uživati plešući s vama u tom momentu. Ovo zahteva da dobro procenite momenat. Jedan od načina je i da lagano prođete pored ličnog prostora potencijalnog partnera (oko jedan metar). To daje šansu da zamolite za ples, a ukoliko vaše prisustvo ostane neprimećeno, možda je ipak bolja ideja da nađete nekog drugog za taj ples.

Ako je neko u bliskom kontaktu s voljenom osobom, tad svakako nije dobar trenutak. Ali, recimo, ako vaš potencijalni plesni partner deluje kao da se dosađuje u nametnutom razgovoru, da, pravi je trenutak da stanete blizu. Čim ostvarite kontak očima, nasmešite se i upitajte: “Plešemo?” Obično to bude sasvim dovoljno.

Ponekad se desi da dve osobe istovremeno zamole istu osobu za ples. U toj situaciji plesni bonton preporučuje da pitana osoba prihvati jedan poziv, pri čemu ponudi drugoj osobi ples kasnije.

Današnji početnici sutra će biti vrsni plesači, pa budite fini i plešite s njima.

Koga pitati?

Kako je plesni događaj društvena kategorija, plesna etikecija ohrabruje sve da plešu sa što više različitih partnera. Ovo će osigurati raznovrsnost partnerstava na podijumu i pružiće priliku svakome da zapleše. Konkretno, nije u skladu s plesnim bontonom plesati više od dva uzastopna plesa s istim partnerom.

Često kršenje ovog pravila jeste celovečernje plesanje sa svojom pratnjom. Nepisano pravilo je da prvi i poslednji ples budu rezervisani za tu osobu, a ostatak vremena možete slobodno zaplesati i s nekim drugim.

Nažalost, ima i onih plesača koji sebe smatraju previše dobrim da bi plesali s početnicima, koji ne mogu da isprate njihov nivo. Često je slučaj da upravo oni nisu tako dobri kao što misle. Njima je potreban bolji partner jer samo tako mogu da prikriju svoje nedostatke, lošu tehniku ili vođenje. Pravi dobri plesači rado prihvataju izazov plesanja s onima na nižem plesnom nivou i zaista uživaju u tome. Dobri plesači čine da njihovi partneri izgledaju dobro.

Ne odbijajte ples, osim ako apsolutno morate. Ako odbijete, ne možete plesati uz tu pesmu s nekim drugim.

Odbiti poziv na ples

Biti odbijen je uvek neprijatan osećaj. Početnicima i stidljivim ljudima još je teže da to prihvate i može ih čak potpuno obeshrabriti. Plesna etikecija nalaže da se poziv na ples u najvećem broju slučajeva ne odbija. Na primer, ne postoji adekvatan način da se odbije poziv samo na osnovu toga što biste više voleli da taj ples plešete s nekim drugim. Prema tradiciji, jedini ljubazan način odbijanja jeste jer: (1) ne znate taj ples, (2) morate malo da se odmorite ili (3) ste baš taj ples obećali nekom drugom.

Ove izgovore treba koristi pažljivo. Ukoliko ste odbili ples, najlepše bi bilo da ponudite neki sledeći: “Ne, hvala, moram malo da se odmorim. Ali bih vrlo rado kasnije, ako ste raspoloženi.” Takođe, odbijanje plesa podrazumeva da nećete plesati uz tu pesmu, to bi bilo bezobzirno i nepristojno.

Je li prema bontonu dozvoljeno odbijanje u još nekom slučaju? Jeste. Ukoliko neko ne zna za meru, ponaša se nepristojno ili plesanje s tom osobom nije sigurno po vas (npr. sudara se s drugim parovima na podijumu), sasvim je u redu da ljubazno i odlučno odbijete kompletno plesanje. Najbolje je reći: “Ne, hvala”, bez dodatnih pojašnjenja ili argumenata.

Biti odbijen

Nemojte brinuti. Plesno veče može trajati satima i malo je njih koji mogu izdržati neprekidno da plešu tokom cele večeri. Svi moraju napraviti pauzu s vremena na vreme. To znači i mogućnost odbijanja jednog ili dva poziva kad god se pravi pauza. Savet stidljivim plesačima i naročito početnicima – nemojte da vas obeshrabri ako ste odbijeni jednom ili dvaput.

S obzirom na to da su plesači u većini slučajeva vrlo učtivi i ljubazni, ukoliko se često dešava da ste odbijeni, to treba da vam bude signal i bila bi dobra ideja da preispitate svoje plesne i socijalne interakcije, ili da porazgovarate na individualnom času s plesnim instruktorom.

Progresivni plesovi se kreću po ivici plesnog podijuma, stacionarni ostaju u sredini.

Na plesnom podijumu

Plesni pravac – Smer kretanja parova na plesnom podijumu suprotan je smeru kretanja kazaljki na satu. Ovo se odnosi na sve progresivne plesove kao što su valcer, fokstrot, tango… Latino, karipski i sving plesovi su manje-više stacionarni i nemaju pravac plesanja. Ponekad je moguće uz istu pesmu plesati više od jedne vrste plesova, npr. fokstrot i pop dens, pa bi u tom slučaju plesači pop densa zauzeli centralni deo podijuma, dok bi se fokstrot plesao duž ivice podijuma.

Izlazak na plesni podijum – Ukoliko je pesma već počela i parovi plešu na podijumu, oni koji žele da im se priključe moraju voditi računa i to uraditi tako da ih ne ometaju. Pre nego krenete na podijum i zauzmete poziciju, važno je da pogledate suprotno od plesnog smera i izbegnete da nekome blokirate ili presečete put, ili još gore, da napravite kompletan zastoj.

Na kraju plesa – Kad se ples završi i pre nego se rastanete, zahvalite partneru. Ukoliko na vaše “hvala” dobijete odgovor “molim”, to vam može dosta reći o osobi s kojom ste plesli. Mnogo bolji odgovor “hvala Vama/tebi” znači da nije stvar o usluzi koju vam je neko učinio, već se odnosi na ljubaznost i pristojnost, pa i na zadovoljstvo.

Ako ste uživali u plesu s partnerom, stavite mu to do znanja, uputite kompliment. Budite sdračni, čak iako nije najbolji plesač. Napomenite određenu stvar ukoliko možete, npr.: “Zaista sam uživala u duplom okretu. Poveo si me savršeno!” Ukoliko biste želeli ponovo da plešete s tim partnerom, ovo je pravi trenutak da to pomenete: “Divno smo plesali ovaj valcer! Volela bih da probam jedan ča-ča-ča s tobom kasnije.” Ali ne zaboravite da je previše plesanja s istim partnerom ili rezervisanje previše plesova unapred kršenje plesne etikecije.

Izlazak s plesnog podijuma – Kad se pesma završi, napustite podijum graciozno što brže. Tradicija nalaže da partner pruži ruku partnerki i otprati je do njenog mesta. Iako je ovo povezano sa zastarelim običajem da je isključivo partner taj koji pita za ples, ovo je lep gest. U svakom slučaju, imajte na umu da vaš partner možda želi da pleše i sledeći ples. Nemojte ga zadržavati pričom ukoliko vidite da je spreman da potraži novog partnera.

Budite obazrivi prema drugim parovima na podijumu. Vežbajte korišćenje prostora, ne presecajte put i ne razdvajajte ih. Bez podizanja na plesnim večerima!

Deliti podijum s ostalim parovima – Odgovorno korišćenje podijuma za ples podrazumeva da vodite računa o parovima oko vas. Ukoliko neka figura zahteva kretanje unazad, suprotno smeru kretanja, mora se izvoditi vrlo pažljivo i jedino kad ne postoji mogućnost da dođe do sudara s drugima. Izbegavajte bliski kontakt s ostalim parovima, posebno onim manje iskusnim. Budite spremni da promenite pravac kako biste izbegli gužvu. Ovo zahteva razmišljanje i planiranje unapred, tako da kretnju usmerite prema slobodnim mestima na podijumu (floorcraft). Iako ovo zvuči vrlo komplikovano, naročito početnicima, s vremenom i vežbanjem postaje spontano.

Deljenje podijuma nekada podrazumeva i odlazak s istog. Ako je previše plesača, oni uviđajniji će se povući s vremena na vreme ostavljajući prostora ostalima. To se primenjuje i u slučaju nesrazmernog broja plesača i plesačica, pa bi bilo lepo dobrovoljno se povući svakih nekoliko plesova kako bi svako dobio šansu da zapleše.

Još jedan aspekt deljenja podijuma jeste prilagođavanje brzine i progresivnosti “uslovima na putu”. Ukoliko bi vaša kretnja ugrozila druge i primorala ih da stanu ili se sklone, sigurno bi se osećali loše i smatrali da ste im preoteli podijum.

Podizanja (aerials and lifts) i koreografija – Sve što se može reči za podizanja na plesnim večerima jeste – ne radite ih! Iako mogu izgledati odlično i oduševiti druge, njihovo izvođenje zahteva dugo vežbanje s kvalifikovanim instruktorom. Nemojte ih raditi sami i nikako na podijumu za društvene plesove. Podizanja mogu biti izuzetno opasna i povrediti druge, pa ih shvatite ozbiljno. Isti princip se primenjuje i na različite vrste spuštanja (drops).

Izbegavajte figure koje vaš partner ne može da izvede – plešite na njegovom nivou. Nikad ne krivite partnera za grešku.

Da li je vaš partner uživao u plesu?

Plesanje na nivou plesnog znanja partnera – Često se dešava da par na plesnom podijumu nije istog plesnog nivoa. U tom slučaju važno je da partner koji je iskusniji prilagodi nivo svom partneru. Sledeći savet se odnosi pre svega na one koji vode (leaders): kad plešete s nekim prvi put, počnite s osnovnim figurama pre nego postepeno pređete na komplikovanije korake. Osetićete koji je to nivo na kome se oboje osećate prijatno i upamtite ga i za sledeće igranje sa tim partnerom. Isto se odnosi i na one koji prate (followers), mada u manjoj meri. Ukoliko radite dodatne sinkope, okrete, solo korake i slično, to može ometati ili uplašiti manje iskusne partnere.

Imajte osećaj za ono što vaš partner voli ili ne voli – Dobri plesači žele da njihovi partneri uživaju u plesu. Ovo zahteva osećaj za partnerove afinitete, koji mogu imati različite forme. Neki partneri ne vole okrete (mnogo okreta u nizu), dok neki uživaju u tome. Neki vole da se igraju sa sinkopiranjem, neki ne. Ima mnogo ovakvih primera pa pokušajte da ih otkrijete i osetite kod svog partnera. To nije toliko teško, ali ako se dvoumite, prosto samo pitajte.

I greške su deo plesa

Nikada nemojte kriviti partnera ako dođe do greške. Navešćemo jedan primer: “Ja mogu sa svima da uradim ovaj korak, osim s tobom!” Da li je u pravu, za ovu priču je nevažno. Poenta je što je to neljubazno i prelazi granicu učtivosti. Čak i da je partner pogrešio, reakcija nije odgovarajuća. Bez obzira na to čija je greška, treba se samo osmehnuti i nastaviti dalje. Prihvatanje krivice nekad može biti džentlmenski potez, ali nemojte se preterano izvinjavati. Niti ima vremena za to niti će se partner osećati prijatno. Ponekad partner i ne primeti grešku, a u svakom drugom slučaju “izvini” uz osmeh je dovoljno, bez obzira na to ko ju je napravio.

Smejte se, budite srdačni, galantni, budite fini.

Ponašanje – Budite galantni, smejte se i ne zaboravite da gledate svog partnera. Trudite se da zračite toplo i pozitivno na podijumu, čak i ako to nije vaš stil. Mnogi od nas vode užurban život, balansiraju između različitih obaveza. Težak i iscrpljujući dan ne može biti izgovor za depresivno ili na bilo koji način neprijatno ponašanje na plesnom podijumu. Takođe, dešava se da ne plešemo uvek s omiljenim partnerima, što takođe nije osnova za hladan odnos prema partneru. Jednom kad ste pozvali na ples ili ste ga prihvatili, važno je da budete pozitivni, pa iako se ne osećate baš entuzijastično. Plesači, vodite računa i o svom egu. Dok je zdrava svest o sebi i svojim kvalitetima dobra u međuljudskim odnosima, ne zaboravite da je mnogo bolje kad se na to doda i doza skromnosti. Ne dozvolite da vam vaše plesne sposobnosti ili atraktivan izgled udare u glavu.

Bez podučavanja na plesnom podijumu!

Podučavanje na plesnom podijumu

Postoje dva aspekta na ovu temu.

Neželjeno podučavanje – Nažalost, ovo je najčešće kršćenje pravila plesnog bontona. Dešava se kad plesači zastanu usred plesa kako bi ispravljali partnera ili mu objašnjavali kako da izvede određenu figuru. Ironično, uglavnom se greška događa upravo onima koji nisu u stanju da podučavaju jer iskusniji plesači, kao što smo napomenuli, plešu na nivou svog partnera. Pa i za njih to nije mesto za učenje, već je mnogo bolje koncentrisati se na figure i obrasce koje oba partnera mogu da izvedu i uživaju u tome. Neželjeno podučavanje može biti ponižavajuće i pokvariti zabavu.

Podučavanje uopšte – Mnogima može biti laskavo ukoliko ih konsultuju za plesno mišljenje. Mada ne toliko grubo, i ovo može biti kršenje pravila bontona pa je dobra ideja povesti računa.

Ukoliko ne znate ni osnovu nekog plesa, nemojte reći “nauči me” u trenutku kad vas neko pozove na ples, već možete reći: “Zaista bih želeo/želela, ali ne znam ovaj ples.” Ovo pokazuje da biste želeli malo pomoći, ali bez ikakvog pritiska na osobu koja vas je pitala. U ovoj situaciji pozivalac može ponuditi da vas izvede na podijum i zapleše nekoliko osnovnih koraka ili, ukoliko nije baš oran, učtivo vas odbiti: “Oh, šteta, bilo bi baš zabavno. Možda možemo zaplesati neki drugi kasnije.” U svakom slučaju najbolje je za to upitati prijatelja, ili bar nekog s kim ste već plesali ples ili dva. Ako ništa drugo, eto motivacije da što pre steknete mnogo plesnih prijatelja.

Da zaključimo, u plesu primenjujte ono što ste naučili u životu – da se ophodite prema ljudima s poštovanjem. Ali znajte da ćete na svom plesnom putu postati osećajnija i komunikativnija osoba i bolje se povezati s ljudima oko sebe. Naučićete da budete bolja verzija sebe!