Plesanje nas štiti od neurodegenerativnih bolesti, obnavljajući sinapse u mozgu.

Izlazak na plesni podijum i sinhronizacija tela sa ritmom muzike. Tapkanje prstima, pokreti u zglobovima i kontrakcije mišića pretvaraju se u graciozne fizičke performanse. Mozak je u stanju da procesuira ove pokrete signalizirajući našim mišićima i zglobovima kako i kada da se krećemo.

Postoji mnogo neurogenih mehanizama koji se odnose na ples, a koji nam mogu ukazati na sposobnost mozga i njegovu mogućnosti da izvrši tako složeno koordinisano ponašanje.

CETRALNI NERVNI SISTEM I POKRET

Ovakvo sofisticirano kretanje tela nam pokazuje koliko je naš CNS i elo uopšte sposobno da nauči, savlada i interpretira različite vidove plesa. Kada se krećemo angažuju se neuroni i hemijske supstance koji kontrolišu mišiće, utiču na zglobove, balans i koordinaciju pokreta. Centralni i periferni nervni sistem aktiviraju grupe mišićnih vlakana koji se nazivaju “motorne jedinice”, koje, udružujući se, omogućavaju niz kompleksnih pokreta.

Voljni pokreti, kao što je započinjanje plesa na prvom beat-u (udarcu) u valceru, potiču iz motornog korteksa mozga, određenih regija malog mozga i motornih centara u kičmenoj moždini, koji su uključeni u planiranje, kontrolu i izvršenje ovog pokreta. Nervni signali iz njega putuju kroz 20 miliona nervnih vlakana kičmene moždine da “kažu” npr. mišići da reaguje na određeni način. Somatosenzorni korteks mozga nam daje povratne informacije o poziciji određenih delova tela, stanju mišića i poziciji zglobova, kao i o audio-vizuelnim senzacijama koje su neophodne za usklađivanje pokreta uz određeni ritam i muziku. U međuvremenu, limbički sistem, središnji deo mozga, komunicira sa ostalim delovima mozga kako bi pokret postao gladak. On je zadužen i za formiranje emocija, te se u plesni pokret kao umetnički izražaj unose i emocije. Limnbički sistem u saradnji sa određenim centrima malog mozga je zadužen za memorisanje složenih sekvenci pokreta tokom plesa.

“Ovakve pokrete zovemo navikama”, rekla je za Medical Daily Samira Shuruk, profesionalna igračica. “I bazalne ganglije i  mali mozak su ključne komponente u memoriji, navikama i pokretu. Oni učestvuju u učenju i zvođenju plesa.”

Mali mozak integriše signale iz mozga i kičmene moždine u planiranju ovih finih i kompleksnih motornih akcija. Ovaj proces igra važnu ulogu u prenošenju neuronskih signala u pokrete na plesnom podijumu.

POVEĆANJE MIŠIĆNE MEMORIJE

Ples poboljšava moždane funkcije na različitim nivoima. Kao prvo, naša mišićna memorija omogućava nam da naučimo kako da izvodimo ples bez razmišljanja o koracima. Prema mišljenju neurologa Danijela Glejzera ovo se dešava zbog toga što “pokret postaje temeljno mapiran u mozgu, stvarajući prečicu između razmišljanja i izvođenja.” Da bi se ovako nešto ostvarilo potrebno je određenu sekvencu ponoviti oko milon puta.

Drugim rečima, memorišemo kako da uradimo nešto efikasno, sa što manje napora.U plesu se to dobija konstantnim ponavljanjem pokreta, koji se uvežbaju do te tačke da se izvode automatizovano.

Iako mišićna memorija ne može zapravo da razlikuje ispravano kretanje od pogrešnog, neka istraživanja nagoveštavaju da endorfine i serotonin koji se luče nakon uspešnog izvođenja uzrokuje da ga mozak pamti kao ispravan način kretanja.

Dr Becca Rodriguez, sportski lekar Baleta San Diego, veruje da možemo da stimulišemo ćelije mišićne memorije, nazvane B ćelije, bilo kojom aktivnošću. “Ove ćelije se aktiviraju ponavljanjem aktivnosti ili pokreta i pomažu našem telu da zapamte orgeđene pokrete koje koreografija zahteva.”, izjavila je za Medical Daily.

PODSTICANJE MALOG MOZGA

Prelazak sa aktivnog razmišljanja o pokretu na intuitivno izvođenje uzrokuje pomeranje moždane aktivnosti iz velikog mozga  – “razmišljajući deo”, koji kontroliše voljne pokrete, u mali mozak, koji kontroliše ravnotežu i koordiniše signale pokreta iz drugih delova mozga. To nam omogućava kretanje bez napora. Iako veliki mozak čini manje od 10 procenata moždane mase, sadrži više od 50 procenata moždanih neurona.

Sudija objavljena u žurnalu Cerebral Cortex otkriva da konstantno ponavljane oreta kod balerina apravo povećava masu malog mozga i smanjuje osećaj vrtoglavice, koja potiče od vestibularnih organa u unutrašnjem uhu. Komora ispunjena tečnošću detektuje rotaciju glave kroz sitne dlačice koje registruju kretanje tečnosti. Kada se zausavimo posle brzog okretanja, tečnost nastavlja da se kreće,što nam daje osećaj vrtoglavice.

Vraćanjem na mišićnu memoriju, kada god čujemo muziku i odmah zaplešemo bez razmišljanja, pristupamo malom mozgu koji odmah razume kako da pomera naše mišiće. Dokaz za to leži u tome da kada počnemo da razmišljamo o pokretu, to ometa naše automatske misaone procese i često ga time pokvarimo.

NEUROPLASTIČNOST

Naš mozak je prilagodljiv zahvaljujući mehanizmu koji je poznat kao neuroplastičnost. Nismo u stanju da regenerišemo ekstremitete, ali možemo nadograditi naše mozgove stvaranjem novih sinapsi. Siva masa, u kojoj je smeštena većina nervnih ćelija, može se smanjivati i povećavati, čime se sinapse kopiraju i prerade ili slabe i prekinu. Dokazi ukazuju da ove promene mogu dovesti do promena u našim sposobnostima. Ples integriše nekoliko moždanih funkcija uključenih u kinesteziju, prateći muzički ritam i emocije, što pojačava naše sinapse u mozgu. Postoji mnoštvo dokaza da fizička aktivnost donosi velike kognitivne prednosti, poput većeg volumena sive mase u hipokampalnoj regiji mozga, što je od velike važnosti za memoriju. Povećanje sive mase karakteristično je za mozak mladih osoba.

PLESANJEM OPORAVITE SVOJ MOZAK

Ples vas može odbraniti od bolesti CNS-a i povećati mentalnu oštrinu u bilo kojoj životnoj dobi. Učešće u plesu ili sličnim aktivnostima može značajno umanjiti pojavu demencije i Alchajmerove bolesti, kao i Parkinsonove bolesti., pa se koristi i kao deo terapije za pacijente sa poremećajima motorike. Studija iz 2013. godine objavljena u New England Journal of Medicine otkrila je da je ples koji zahteva brzo donošenje odluka važan za održavanje oštog uma, jer primorava mozak da redovno preusmerava svoje sinapse, posebno u regijama koje uključuju izvršne funkcije, dugoročno pamćenje i prostorno prepoznavanje. “Sve navedene akcije nastaju usled pojačanog protoka krvi, neuronskog odgovora kada slušamo muziku, psiho-socijalnog odgovora koji imamo pri komunikaciji sa drugim ljudima”, navodi Rodriguez.

Ples kao vid pokreta uz muziku, pored toga što povoljno utiče na naš CNS, utiče i na mnogobrojne druge biološke i psihičke procese u smislu poboljšanja rada endokrinih žlezda, kardiovaskularnog i respiratornog sistema, fleksibilnosti lokomotornog aparata, poboljšava koncentraciju, pažnju, razvija sigurnost i odlučnost i deluje kao “pravi” antidepresiv.

O drugim povoljnim efektima plesa na organizam će biti još reči.

Stoga, zaplešimo celu noć za naše zdravlje, čak i u poznim godinama!